Ne pratim redovno, ali sam igrom slučaja odgledao jednu epizodu emisije "Sve za ljubav" u kojoj je jedna od priča bila u najmanju ruku fascinantna.

    Naime, radilo se o  ženi koja je u svojoj dvanaestoj godini pokušala da izvrši samoubistvo bacivši se pod voz. Da oduzme život sebi (za malo)  nije uspela ali je ostala bez obe noge obezbedivši sebi težak život u invalidskim kolicima. Neću do detalja prepričavati njenu dalju životnu priču, ko je gledao zna da je bila izuzetno potresna. Bilo je ponovnih pokušaja samoumorstva, lečenje, terapije, siromaštvo i tome slično. I sve to preživljava dete bez svojih roditelja. 

    Da Gospod zaista deluje na misteriozan način, i da se prava ljubav dozvoljava samo  najhrabrijima i najačima dokaz leži u ovoj priči. Ova veoma simpatična, sada već starica u invalidskim kolicima odiše životom i optimizmom.

U studiu je zaplesala sa Milanom, kako kaže veoma voli da igra i pleše uz muziku. Ona i njen deda se i dan danas ophode jedno prema drugome s nežnošću i pažnjom  zaljubljenog para. Potrebna je velika hrabrost da se uradi ono što je on uradio. Ni sam ne znam kako ali čovek se zaljubio i zavoleo devojku bez donjeg dela tela. Uprkos svojim roditeljima, uprkos rođacima, prijateljima, uprkos celome svetu on se oženio devojkom u invalidskim kolicima. Plod njihove ljubavi je njihova ćerka koja je gospođi podarila svu sreću ovoga sveta i smisao života kojem se ni u najluđim snovima nije smela nadati.

    Iz zahvalnosti prema čoveku koji je uneo smisao u njen život i u inat svim zlim jezicima koji su sumnjali u njene sposobnosti vođenja domaćinstva, ona uz puno truda i ljubavi pruža svom mužu više od bilo koje druge žene te veoma uspešno i uredno brine o njihovom domu. 

    Zajednički život im protiče podstanarski i prilično skromno, ali začinjen ljubavlju koja gori lagano i stabilno. Mogu slobodo reći da je ovaj par ljudi blagosloven i da poseduje nešto što se veom retko nalazi. Njihova hrabrost je pravedno nagrađena, a njihova skromnost sačuvala čitoću njihovih duša. Oni su zaista najbogatiji ljudi na svetu. 

    Gledajući ovu priču, ganut do suza, uvideo sam besmislenost većine svojih frustracija i problema. Zaokupljeni smo glupostima i propuštamo bitne stvari u životu. Osvajamo svet ali gubimo svoju dušu! 

    Što je u jednoj pesmi rekao Džoni Štulić: "Čini mi se rođače, da je standard pokvario ljude! Jedu govna i sanjare!"....